Не смем да заплачем.Ако то урадим
Плакаћу вечно
И патњи ћу ногом за врат
А бол ћу мачем
Ја тугу тугујем усправно
И говорим је течно
Не смем да станем
Све док не сване
Не смем да допустим
Да победи несрећа
Сузу ниједну не смем
Да испустим
Па иако је мука све већа
Не смем то никада
Јер имам толико посла
Сада
Не смем, јер би ми се наљутила
Она звезда на небу
Што зове се нада
И ово сунце рањено
Што кости ми греје
Не смем да станем
И посустанем
Да допустим да снег
нас хладни завеје
Ми идемо заједно
Кроз мочвару ову
Што светом зову
И потпуно је све једно
Шта кажу многи
Зар није одавно
Све тако јадно и тако бедно
Очигледно
Ми знамо нас пут
И наше снове
Не смемо никад мимо њих
И кроз олује, кијамете тешке
Макар сами, против демона свих
Макар и боси, миљама пешке
Посвећено дечаку и његовом оцу, који продаје дечакове играчке у овом свету без стида, да би га излечио. (Прим. аутора)
Нема коментара:
Постави коментар