Никаданећемо престати
да верујемо
маленим ластама
драгим
успоменама
бајкама,
тек
заспалим,
шареним сновима
првим
сликовницама
у магли
далеким обалама,
морнарима,
мирним осмесима
тишину стихова
да
поклањамо
јутрима
ходамо
истим стазама,
тугујемо истим
сузама
љубимо
се,
погледима,
нећемо, никада.
Нема коментара:
Постави коментар