Живот је као бедем прашине и светлости.
Као пољубац
који остаје да гори на уснама,
чак и кад усне одавно ћуте.
Живот је
прва суза у погледу новорођенчета,
задњи уздах у осмеху старице,
трен између два уздаха,
кад време станује у телу.
Он није линија, већ трептај.
Није одговор, већ питање.
Није пут, већ дужина и број корака.
Понекад,
гори као страст у ноћи,
понекад је хладни као јутро без додира.
Али увек –
увек је вредан песме.
Нема коментара:
Постави коментар