били смо на пијаци одгризака сећања:
јабука кожара у ждрелу: а ми голи и прхтави
попут желатинског листа на ветру:
у непцима љубав: ја под старе дане
још сричем азбуку љубави – ватра је гаси
а лед пали: чудно колико смо далечни
када смо стопљени као карлица
и вилична кост, премда немогуће
такво је стапање: чуј ме безгласним
гласом те зовем стрвокопци ништа
не могу лелујавим копцима
на ветру – само ме ко новчић стави
под капак сећања испливаћу као калпак
с лица мртва ритера опет да те призовем
нагост с угашена пикавца упалим
утваре прошлости да се разиђу
жеђ да нас обузме
посвемашња никад да се не згаси
одроном гласа да се призивамо
у нигдини
Нема коментара:
Постави коментар