с чежњом гледам, одвећ става чврста;
срце гори од неке милине:
то што светли има облик крста.
Добро јутро, и у јутру добром,
Бог ми дао ваздуха и хлеба.
Неко воли ме, чека и мисао та не да
срцу плашљивом да се поколеба.
Добар дан, не планирај, но живи,
цвеће буја оном ко га воли;
раскош света сад се мени диви,
нећу храну без јеванђељске соли.
Мора ме дан растргнут ко звер
када нема молитве и поста;
стрпљиво, са вером крцкај своје сате,
сваком дану његовог зла доста.
Деца су у праву, треба се бојати
мрака и демона, и Христом их сећи.
Свећо тиха, драгоцена светлости,
драгоцена топлото крај Мајчине пећи.
Нешто светли на врху планине,
с чежњом гледам, одвећ става чврста;
срце гори од неке милине:
то што светли има облик крста.
Нема коментара:
Постави коментар