Анђелко Заблаћански – ПУЛСИРАЊЕ
Онлајн поезија
7.7.25
0 Comments
Језиком сам згуснуо твоје име између усана — није више реч, то је жеља што се мота око мог стрпљења као дах што се не испушта. С твојих беда...
Опширније
Најчитаније песме
-
Јесу ли ти рекли да је ноћ била дуга? Јесу ли рекли да су границе дрхтале ближе, заливи, Атос, сумрак Венеције под маском и снегови Алпа кој... -
Чекаш ли још увек у сенци човече, са каменом у руци? Осећаш ли тежину што те притиска под њим? Да ли је то дрхтај на твоме лицу неми траг,... -
Пролиј осећања крв своју узаврелу кад песму о љубави пишеш о небу у себи певај као Амихај на тврдој земљи као Буковски на месец... -
Свјетло Видовдана трепери над Газиместаном. О крвав камен черноменски, који ни Марица није могла сапрати, запела је и пала, па се у небеса в... -
на чијем прагу седиш расутих мисли пољима жита, чије су ноћи проливених суза уденуте у твоје празно јуче, твоје простоте – и од... -
Широка река, тишина и један усамљени сунцокрет жути из висина чују се птице, са њима у небо летимо још памтимо дуго чекани загрљај, па не... -
Живот се изнутра живи, све друго су празне приче. Изнутра су негативи, изнутра се благо стиче. Изнутра су путовања, изнутра се гнезде ласте,...
