Душо моја,
Изгубљена сам у дугом трагању
Тебе
Данима киша оплакује тротоаре
И калдрма ми броји кораке
А у срцу кратери постају дубљи
Бојим се
Да се не сећаш плашљивих
Дрхтаја лепоте
Суза у пукотини душе спава
Студено је
А иње је већ покрило
Све боје јесени
У мојој коси
Уснуле су жеље
Земља их затрпа
Дубоко
И сада само
Зденац видим
Браво..
ОдговориИзбриши