Пророче што једном, земним шаром ходи,
Ти што созерца миријаде мирова,
Ко звани Апостоли, многе улови.
Јаспис су, и златна, богомишља твоја,
Заблудјело чедо враћа своме Оцу,
Предосјетих једне хладне ноћи, Творца,
У лавини сумњи завапих, Осана!
Твоја ријеч има, ту моћ преумљења,
Назирем муку и љубав коју носи,
Чудесни ч(ел)овјече, жезаоче срца.
Замишљам те, тугом просветљена лика,
Улазиш благ, у дан вјечни без кајања,
Пророче што једном, земним шаром ходи.
Нема коментара:
Постави коментар