Стефан Ђорђевић | НЕДОВРШЕНА ПЕСМА

Огледај се
немаш где од судбине!

Оптужен од самог себе
остаје једино нада.

Слика измени живот
јадиковање небесима,
молитва утехе
раздире последње савршенство.

У сновима
дотакне ме срећа,
буђење је реалност.

Верујем!
трагање је
суштина постојања.