Заиграла сам се с ветром
мислећи престаће да ме носис обале на обалу,
сам од себе.
Заиграла с песком у рукама
и што сам више шаке стискала
брже је зрно по зрно
одлазило од мене.
Заиграла сам се с животом
схватајући га као чудесну игру,
искрено као дете.
Заиграна и даље у лавиринту
знам, нема ту никакве грешке,
све је мојој глави
и у куцајућем црвеном смотуљку.
Нема коментара:
Постави коментар