У којој лепоти сутона се кријеш?
У каквом гају сном ми растеш?
Чијим песмама шеташ дубоким усецима?
Каквом ме светлошћу обасјаш у мрклој ноћи?
Музо моја!
Стојим на литици тишине,
Сад разумем тишину свемира,
Крај мене давни заласци сунца плове
И рађају се неке нове зоре.
Музо моја!
Године ми сребро косом просуле,
Као кад на снежне врхове
Падну магле јесење.
А дух води моје танано перо,
Што дрхтећи губи се негде у даљини.
Музо моја!
Сав се чудесима дајем, водиш ли ме?
Или се играш, окрећеш од мене главу,
Док гледам загонетне очи девојчице
И сузе од смарагда
Музо моја!
Буди се света душа и заборавља,
Да јутром она постаје песник,
Па скитница дан потроши,
Из нашег живота или привиђења.
● С руског превео Анђелко Заблаћански
Нема коментара:
Постави коментар