Правдају себе – сунцем и тамом
И упру прстом у чело Твоје
Преброј – шта је у Теби самом...
Осликаш кораке којим си крочио
Ил' себе окривиш за жеље просуте
Твоји ти снови стварност донесу
Неке стазе – цвећем ил' трњем посуте..
Осудиш дане ил' своја хтења
Схватиш да ногом сам си крочио
Кад испред својих мисли станеш
Прогуташ – просуто, што си наточио...
И чему жеље, снови и хтења
Чему данима сунце па тама
Чему удисаји, сузе, неповерења
Да би сабрали шта је у нама...
Како, киша да сузе обрише
Шта спира тугу очију наших
Мора ли удахнуто, увек да уздише
Како промашено – опет не промаших...
Нема коментара:
Постави коментар