Само онај ко очију нема
Можда онај
Ко дрскости има
И ниједну мрљу на образу
Сме и неко
Чија душа мирне снове снује
И савест му весело корача
Може и сме
Кога лажју ране
Да од бола као вук урликне
А од вука у себе се склони
У то јагње од свих уплашено
Док се звери лажју не насите
Сме ли ико
Сем истине саме
И погледа на њу с васељене
Нема коментара:
Постави коментар