одзвањаш, плиткости,
на врху пожара
од сузбијености,
гризеш рањиву сорту
која мисли не пушта.
У мраку, гушењем исткан
на поразу сопства спашен,
шанси одузет у низу лажних,
проклиње те сивило туге,
градитељу духа и бити
без рода у дефиницији.
Покрету дивљег хлада,
унутрашњости меланхолије,
тобом одзвања ништење
свега што ће икада бити
заштићено чином удисања
отрова у капљици воде.
Твојим одразом плане
воља у непробојним границама
а тоне и смисао уздигнућа,
срушен гладним умовима.
Нема коментара:
Постави коментар