Налик згодним боговима са Олимпа.
Хефест те извајао и спустио пред смртне ми груди.
Још те је Орфејевом даровао лиром,
Аполоновом ведрином разузданом .
Неумољиве ти моћи Дива – сласне, немилосне...
О не дражи питомине моје меке
Да букну у бестидна цветања!
Тешко ли је човековим наумима кад
Лутка је с концима у рукама залудним боговима!
Не зна дете златокрило
У какву се мету немерило.
Анђелски створе, од тебе иштем чојствени штит!
У свакој ствари – сама је бит:
Пред собом , у себи Богом – образ да је честит и чист!
– Загрми Хера љутита, прека!
Не мари Афродита већ
Ружама ме црвеним гизда
И као сирену обнажену спушта ме у морску пену
У власт самом Посејдону.
Артемидо, богињо премила,
Амазонком ме учини, постојаном ратницом
Пред божанством овим силним
Дична да се Атини поклоним срцем победоносним.
Нема коментара:
Постави коментар