по небу расуле се звијезде
коју желиш – прстом покажи,
скинућу жељом, скинућу срцем,
теби на јастук – само ми тражи.
Пожели –
у мразном јутру да трешња уцвјета,
да те њен мирис опојан буди,
пупољке њене још исте ноћи
расцвашће топлина мојих груди.
Потражи ме –
на другој половини јастука,
ал' само сјенка креветом твојим
ношена вјетром лако ће прећи,
јер мене нема – јер не постојим.
Нема коментара:
Постави коментар