Твој свет равних кровова и малих прозора
У коме сам невољни подстанар.
Љубим те, а презирем
Твоје водоравно разумевање света
У свођењу на основне облике.
Љубим те и волим.
Волим твоја гладна јутра
После незаситих ноћи,
Мирис твојих шума после кише.
Љубим те мокру и топлу
Сваком жилом у телу,
Сваком пором на кожи.
Волим те безумно,
Само додиром и дахом,
По свим правилима света.
Љубим те и волим
Као море у бескрајној пловидби
Ка безнадежно далеким обалама.
Нема коментара:
Постави коментар