 |
| Клод Моне |
На своје место јесам ли стао
У глувој води гину стопала
Док за леђима фијук зао
По људском дрвљу раде секире
Звони плех, пуца лобање вар
Док из казана диме мекиње
И у јатима лети гар
Глава и пањ се обожавају
Месо и црв, Глад и кост
Мртви ће и то да преспавају
А ми смо себи дигли Мост
Београд, 1995.
Нема коментара:
Постави коментар