Шири мојом отаџбином?
Свуда цери чемер и јад
Ко те је уморну покрио тмином?
Грудо моја малена родна,
Чујеш ли клетву што шапће ти Бог?
Да л’ си од крви толико плодна?
Силована вавек од народа свог.
Кога ти милују те влати траве?
Кога још ваздухом целиваш?
Кога то појиш с Мораве и Саве?
Кога мученице животом дариваш?
Одакле ти снага земљице?
Је л’ од јунака што теби се даше,
Ил’ од костију дечице,
Што их туђин на теби клаше?
Миле ми по теби добра мати
Змије, црви и гадије,
Нема више ко са тебе спрати,
Мирис страшне огавије!
Све што вреди о земљице,
Трбух ти гладни сада чува,
Ружне си ми спољашњице,
Чујеш ли старице моја глува!
Нема коментара:
Постави коментар